Priroda pred sudom

Ekvador: Ustavni sud i presude u korist Pačamame

• Slučaj reke Vilkabamba (2011): Prvi pravosnažni sudski proces u svetu u kojem je priroda presudom označena kao oštećeno lice. Usled proširenja lokalnog puta, izvođači radova su velike količine građevinskog materijala odlagali u rečno korito, čime je narušen prirodni tok vode. Provincijski sud pravde presudio je u korist reke, naloživši regionalnoj vladi momentalnu obustavu radova i potpunu sanaciju oštećenog ekosistema.
• Slučaj rezervata Los Sedros (2021): Ustavni sud Ekvadora oduzeo je i poništio operativne dozvole za rudarstvo unutar zaštićene šume visokog biodiverziteta. Sudskom odlukom je utvrđeno da državni i korporativni ekonomski interesi zasnovani na iskopavanju bakra i zlata ne mogu suspendovati ustavno pravo ekosistema na nesmetan opstanak.

Kolumbija: Zaštita putem vrhovnih pravosudnih organa

• Slučaj reke Atrato (2016): Ustavni sud proglasio je reku Atrato i njen sliv pravnim subjektom zbog ekstremne ekološke degradacije izazvane ilegalnim rudarenjem i ispuštanjem žive. Presuda je obavezala državne organe da oforme komisiju za starateljstvo nad rekom (sačinjenu od državnih službenika i lokalnog stanovništva) i pokrenu proces dekontaminacije i obnove rečnog korita.
• Slučaj kolumbijske Amazonije (2018): Vrhovni sud doneo je presudu kojom kolumbijski deo amazonske prašume dobija ista zakonska prava kao i građani. Pravni proces je pokrenut tužbom grupe građana, a presuda je obavezala vladu Kolumbije da izradi i implementira akcioni plan sa jasnim vremenskim okvirima za potpuno zaustavljanje seče šuma.

Španija i Novi Zeland: Institucionalizacija prava na tužbu

• Slučaj lagune Mar Menor (Španija, 2022): Nakon ekološkog kolapsa i masovnog pomora ribe usled priliva nitrata iz industrijske poljoprivrede, španski parlament je laguni dodelio status pravnog lica. Pravni mehanizam sada propisuje da svaki građanin Španije može pred nadležnim sudom pokrenuti proces i podneti tužbu protiv korporacija ili države isključivo u ime lagune.
• Slučaj reke Whanganui (Novi Zeland, 2017): Reka je zakonskim aktom priznata kao nezavisan entitet. Postupcima pred sudovima i institucijama upravljaju dva formalna zakonska staratelja (jedan predstavnik krune i jedan predstavnik lokalnog maorskog stanovništva). Staratelji imaju mandat da pokreću sudske procese protiv lica koja narušavaju ekološki ili strukturni status reke, koristeći specijalno oformljen budžet za pravno zastupanje reke.

Teorija prof. Jensa Kerstena (Ekološki Ustav)

Glavni koncept:
Uvođenje instituta „ekološke ličnosti“ u pravni sistem Nemačke kroz izmenu Ustava. Profesor prava Jens Kersten smatra da je nemačkom pravnom sistemu „potrebna ozbiljna ekološka reforma”. On tvrdi da sama priroda treba da postane pravno lice – sa ustavnim statusom.

Problem trenutnog zakonodavstva:
Priroda u nemačkom pravu ima isključivi status pravnog objekta.

Predlog pravne transformacije:

• Promena statusa prirode iz pravnog objekta u pravni subjekat.
• Ekosistemi, pejzaži, životinje i biljke zakonski postaju nosioci sopstvenih ustavnih prava.
• Izjednačavanje prava prirode sa pravima pravnih lica (poput korporacija i udruženja) pred Ustavom.

Mehanizam implementacije i zastupanja:

• Zastupnici prirode: Uvođenje sistema u kom se dodeljuje ovlašćenje specifičnim entitetima (priznata ekološka udruženja, fondacije ili specijalni državni ombudsmani) da deluju kao zakonski staratelji.
• Ustavne žalbe: Staratelji dobijaju procesno pravo da podnose direktne ustavne žalbe u ime prirode pred Saveznim ustavnim sudom (Bundesverfassungsgericht) ukoliko su njena prava prekršena državnim odlukama ili korporativnim delovanjem.
• Institucionalni veto: Predlog uvođenja mehanizama u zakonodavni proces gde zastupnici prirode imaju institucionalnu moć intervencije ili veta prilikom donošenja zakona koji direktno ugrožavaju osnovna prava ekološke ličnosti.