Stress free zone

 

1. Pre svega, šta je shinrin yoku?

Termin šinrin joku (shinrin-yoku) potiče iz Japana i skovao ga je 1982. godine Tomohide Akijama, tadašnji direktor japanske nacionalne Agencije za šumarstvo. U doslovnom prevodu sa japanskog, shinrin znači šuma, a yoku znači kupanje. Dakle, to predstavlja „šumsko kupanje“, odnosno svesno uranjanje u atmosferu šume sa svim našim čulima.

Ova Akijamina ideja imala je dva cilja: s jedne strane, želeo je da pruži prirodni lek građanima koji su patili od hroničnog stresa, anksioznosti i suicidnih misli usled brzog tehnološkog razvoja i ekstremne urbanizacije u Japanu, a sa druge strane, cilj je bio da podstakne ljude da posećuju i cene šume, čime bi se stimulisalo njihovo očuvanje. Praksa šumskog kupanja se globalno proširila tokom devedesetih i dvehiljaditih godina, kada su naučnici i lekari brojnim kliničkim istraživanjima počeli da dokazuju konkretne medicinske benefite ovog metoda.

Što se tiče našeg, „platanskog“ shvatanja ove tehnike, ono je na Ranču Platan vremenom evoluiralo. Mi smo osnovni koncept šumskog kupanja prvo proširili na sveobuhvatnu terapiju šumom, a kasnije na širu terapiju prirodom. Shvatili smo da svaki element prirode u našem okruženju, ne samo drveće, ima duboko terapeutski učinak na čoveka i njegov nervni sistem.

Koliko je ova praksa danas ozbiljno shvaćena u svetu, govori i činjenica da se ona sve više uvodi čak i u obrazovne sisteme. Zemlje u kojima se, pod različitim nazivima, praktikuje terapija šumom, šumska kupka ili terapija prirodom kao deo obrazovanja ili redovne školske prakse su: Japan, Finska, Danska, Švedska, Norveška, Velika Britanija i Slovenija. Dodao bih samo praksu u Finskoj da deca do 70% vremena provode u prirodi tokom nastave, a da u Danskoj postoji šumska koliba u kojoj deca idu u školu i još više vremena provode u prirodi, zavisno od vremenskih uslova, dok u Nemaškoj danas postoji preko 1.500 šumskih škola i vrtića sa tendencijom širenja i na druge evropske zemlje.

U Finskoj postoji izreka, koju mi često saopštavamo našim gostima: “Ne postoji loše vreme nego samo loša odeća”.

 

2. Šta sve treba da se zna pre nego što se počne sa ovom praksom?

Pre svega, važno je shvatiti da je ovo jedan predivan i nežan lični izazov, za koji vam nije potrebna apsolutno nikakva fizička sprema, već isključivo dobra volja, iskrena želja da usporite i bezuslovna otvorenost uma. Odeću treba prilagođiti vremenskim uslovima a za specijalizovane šumske staze kao što je “Platanska staza”, praktikuje se obuća sa što tanjim đonovima.

Međutim, da bi doživljaj bio potpun, od izuzetne je važnosti razumevanje samog ambijenta u koji ulazite. Potrebno je usvojiti makar osnovno znanje o principima po kojima priroda i šumski biodiverzitet funkcionišu. Zato je za naše goste knjiga Petera Volebena „Tajni život drveća“ obavezna lektira. Kada kroz takvu literaturu spoznate kako šuma diše, živi i komunicira, vi kroz nju više ne koračate kao usputni prolaznik, već sa dubokim poštovanjem i razumevanjem.

Zatim, neophodno je osloboditi se bilo kakvog straha. Mnogi ljudi imaju podsvesnu zadršku prema šumi, ali priroda je neverovatno bezbedno mesto – usuđujem se reći, mnogo bezbednije od grada. Za Frušku goru, na primer, sa sigurnošću tvrdim da je apsolutno bezbedna i da u njoj ne postoji nikakva skrivena pretnja.

Kada je reč o samom praktikovanju, preporučljivo je da se ove veštine izvode samostalno. Terapija šumom  je u svojoj suštini samoterapija i duboko individualan proces. Možete se kretati u društvu, naravno, ali uz apsolutni minimum komunikacije. Ukoliko razgovora bude, on treba da bude usmeren isključivo na samu terapiju i tiha zapažanja iz prirode. Šumi i vašem umu je potrebna tišina kako bi se sinhronizovali i povezali.

I tu dolazimo do najvažnijeg pravila na terenu: nema trčanja, nema žurbe i nema tehnologije. Ugasite ili ostavite telefone po strani nekoliko sati i priuštite sebi pravi digitalni detoks. Potrebno je samo da se prepustite – da slušate šuštanje lišća koje dokazano umiruje moždane talase, osetite grubu teksturu kore pod prstima, pratite igru svetlosti kroz krošnje i duboko udišete čist, lekovit vazduh.

Kako bismo našim gostima olakšali ovaj proces, na Ranču Platan smo osmislili poseban, nenametljiv vid podrške. Na našim drvenim kućicama, koje su bukvalno ušuškane u krošnjama drveća, i celom našem posedu, postavili smo diskretne metalne edukativne table. Na njima se nalaze konkretna uputstva i inspirativni predlozi za terapiju, koji goste blago usmeravaju kako da iz prirode i svog okruženja izvuku ono najbolje.

3. Kakve efekte ova praksa ima na fizičko i psihičko zdravlje ljudi?

Kada zakoračite na šumsku stazu, vi ne idete samo u šetnju – u vašem telu se tog trenutka pokreću konkretni, naučno merljivi fiziološki procesi. Prema savremenim istraživanjima, terapija prirodom donosi čitav spektar benefita:

• Gašenje neuralne petlje za stres: Naučnici sa Univerziteta Stanford su skenirali ljudski mozak pre i posle šetnje kroz šumu. Rezultat je fascinantan: aktivnost u subgenualnom prefrontalnom korteksu (sgPFC) drastično opada. To je onaj deo mozga zadužen za anksioznost i beskonačno analiziranje problema. Priroda vam ne „skreće misli“, ona doslovno, fizički obara hardver za stres.
• Snažna aktivacija imuniteta: Drveće ispušta fitoncide – organska jedinjenja kojima se brani od bakterija i insekata. Kada udišete šumski vazduh, vaš imuni sistem momentalno reaguje masovnom proizvodnjom takozvanih „NK ćelija“ (prirodnih ubica virusa i tumora). Japanska istraživanja su pokazala da samo jedan vikend proveden u šumi drži imunitet na maksimumu i pruža zdravsvene benefite i do nekoliko nedelja.
• Nevidljivi šumski antidepresiv: Merenja kortizola, krvnog pritiska i pulsa pokazuju da šumsko okruženje aktivira parasimpatički nervni sistem. Telo prelazi iz režima „preživljavanja“ u režim „obnove“. Tome doprinosi i Mycobacterium vaccae, bezopasna bakterija iz šumskog zemljišta. Kada je slučajno udahnete, ona stimuliše imuni sistem da pošalje signal mozgu i oslobodi serotonin – hormon sreće. Šuma vas i hemijskim putem tera da se osećate dobro.
• Odmaranje očiju kroz fraktalnu geometriju: Priroda je matematički struktuirana kroz fraktalne obrasce koji se ponavljaju (grane, lišće). Neuroestetska istraživanja pokazuju da ljudski mozak ove oblike procesuira sa minimalnim naporom. Kada u šumi pogledate u daljinu, vaši očni mišići doživljavaju „optičku beskonačnost“ i potpuno se opuštaju uz povećanje alfa moždanih talasa, dok prirodna svetlost stimuliše mrežnjaču da luči dopamin koji čuva vid.
• Optimizacija srčanog ritma i kognitivne energije: Boravak u prirodi pozitivno utiče na varijabilnost srčanog ritma (HRV) kroz stimulaciju vagus nerva, čineći naš organizam otpornijim. Istovremeno, priroda nam pruža „meku fascinaciju“ – angažuje naša čula bez mentalnog preopterećenja. Rezultat je brži oporavak od umora i oštriji fokus.
• Resetovanje biološkog sata i “Anti-Aging” efekat: Svetlost koja se filtrira kroz lišće šalje precizne signale epifizi u mozgu, savršeno resetujući naš cirkadijalni ritam, što rezultira zdravim snom i lučenjem melatonina. Pored toga, klinička ispitivanja Shinrin-yoku prakse dokazala su da vreme u šumi povećava nivoe hormona adiponektina i DHEA, koji štite krvne sudove i direktno usporavaju proces starenja na ćelijskom nivou.
• Potpuno senzorno stapanje: Šuma nudi buđenje svih pet čula, što je danas redak neurološki događaj. Vid registruje umirujuće fraktale, sluh dekodira šuštanje lišća, upijamo lekoviti miris zemlje (geosmin) kao i fitoncide šumska isparenja, dodirujemo neravno tlo, a ukus čistog vazduha bogatog negativnim jonima pobuđuje receptore. Ova biološka simbioza fizički gasi mentalnu buku.

Na kraju, važno je da shvatimo jednu suštinsku stvar: ljudsko telo nije dizajnirano za zatvorene prostore, konstantnu buku i veštačku svetlost. Ono je oblikovano prirodom. Boravak u prirodi nije nikakav luksuz, velike epidemiološke studije to i potvrđuju kroz nižu stopu mortaliteta osoba koje su povezane sa prirodom. To je povratak u naše biološki optimalno okruženje.

4. Šta je Vas privuklo ovoj praksi?

Sve je počelo 2008. godine od ovog mesta na kom danas živimo i stvaramo. Ranč Platan je obgrljen sa 23.000 hektara šume Nacionalnog parka Fruška gora, okružen vekovnim hrastovima i lipama. U početku, kao i većina ljudi, prirodu smo posmatrali prevashodno kao prelep pejzaž, kao kulisu za naš život i rad. Međutim, kroz svakodnevni, tihi boravak u tom ambijentu, počeli smo da otkrivamo prirodu u jednoj potpuno drugoj dimenziji.

Shvatili smo da šuma nije samo skup drveća, već jedan živi, dišući organizam koji neprestano komunicira i što je najvažnije, koji nepogrešivo leči. Prvo smo to osetili na sebi. Primetili smo kako nas ta duboka tišina regeneriše, kako se misli same od sebe bistre, a telo vraća u svoj prirodni balans čim zakoračimo među krošnje.

Zatim smo taj isti proces počeli da primećujemo i kod naših gostiju. Ljudi bi dolazili iz velikih gradova – preopterećeni, ubrzani, pod hroničnim stresom. A onda, samo nakon jednog dana ili vikenda provedenog u toj našoj šumskoj oazi, njihova lica bi se promenila. Postajali bi smireniji, prisutniji, tiši i nasmejani. Kao da je šuma iz njih izvukla sav onaj nevidljivi gradski teret.

To nas je potpuno fasciniralo. Iznenađeni onim što vidimo, počeli smo intenzivno da izučavamo ovaj fenomen. I na kraju smo otkrili nešto predivno: shvatili smo da to uopšte nije nikakvo čudo, niti nekakav magični fenomen, već zapravo najnormalniji prirodni proces i urođena biološka razmena između čoveka i njegovog iskonskog okruženja. Zato smo svoja razmišljanja vremenom proširili. Iako smo krenuli od samog koncepta shinrin-yoku, mi to iskustvo i tu praksu danas doživljavamo pod mnogo širim pojmom – kao sveobuhvatnu terapiju prirodom. Poželeli smo da tu prirodnu simbiozu približimo svakom čoveku koji kod nas potraži utočište od gradskog haosa, da mu pomognemo da prirodu ne samo gleda, već da joj dopusti da ga leči.

 

5. Koliko često bi trebalo da se kupamo šumom?

Ovo je izuzetno važno i zanimljivo pitanje, pre svega zato što ljudima moramo predstaviti realnu sliku. Živimo u brzom, urbanom svetu i bilo bi potpuno neiskreno, pa čak i frustrirajuće, reći zaposlenom čoveku iz grada da mora svakog vikenda da odlazi u duboku šumu.

Naravno, zlatno pravilo „što češće, to bolje“ uvek važi. Naučna merenja pokazuju da konkretni biološki benefiti – poput povišenog nivoa imuniteta i sniženog kortizola – traju maksimalno tri nedelje nakon boravka u šumi. Ali, pošto je tako čest odlazak mnogima logistički neizvodljiv, ključna reč postaje kvalitet vremena provedenog u prirodi, a ne samo kvantitet.

Prema preporukama koje se oslanjaju i na podatke Svetske zdravstvene organizacije, savremenom čoveku je, pored onog redovnog dužeg godišnjeg odmora, neophodna ciljana pauza u prirodi najmanje pet vikenda godišnje. To u praksi znači da vam je otprilike svake desete nedelje potreban jedan pravi, dubinski „reset“ van grada. Kada se taj odlazak u prirodu napokon desi, on mora biti beskompromisno kvalitetan. I tu dolazimo do jedne surove istine: brza šetnja gradskim parkovima, nažalost, nije ambijent u kom je moguće primeniti tehnike šumskog kupanja. Parkovi su previše izloženi gradskoj buci, zagađenju i manjku autentičnog biodiverziteta.

Takođe, ovu tehniku nije moguće primeniti u nečemu što mi na Platanu volimo da zovemo „hakovana priroda“. To su oni veštački, vešto napravljeni zeleno-plavi prostori u zatvorenim sistemima. Koliko god takva mesta bila vizuelno privlačna i relaksirajuća, njihovi stvarni biološki efekti na naš organizam po napuštanju “hakovane prirode”, su ravni nuli. Tamo nema fitoncida koje ispušta staro drveće, nema lekovitih bakterija iz zemljišta, nema negativnih jona u vazduhu, nema beskonačnog pogleda, nema daha i zvuka šume. Nema prirode.

Dakle, ne morate ići u prirodu svaki vikend, ali kada idete – idite u pravu, netaknutu prirodu i dopustite joj da odradi svoj posao. Takvih lokacija u Srbiji je na žalost sve manje, ali nacionalni parkovi su još uvek ispravan izbor. Mada su i oni “napadnuti” neverovatno brzom i beskrupuloznom urbanizacijom i sečom šume. Primer Fruške gore govori da vreme ističe. Moramo se zaustaviti. Nacionalni park Fruška gora je pravi terapeutski raj sa preko 1.500 biljnih vrsta od kojih je oko 700 lekovitih. Posebno su značajne šume, koje čine Frušku goru plućima Vojvodine. Početkom dvadesetog veka Fruška gora je bila gotovo u potpunosti prekrivena šumom sa 130.000 hektara, danas je preostalo samo oko 23.000 hektara pod šumom. Alarm se već upalio.

 

6. Da li shinrin yoku mogu da praktikuju i oni koji ne mogu da hodaju?

Da, apsolutno i bez ikakve zadrške. Ovo je možda i jedna od najlepših i najvažnijih poruka terapije prirodom. Mi smo navikli da kroz medije i popularnu kulturu poistovećujemo boravak u prirodi sa planinarenjem, osvajanjem vrhova, znojenjem i fizičkim naporom. Zbog toga osobe sa invaliditetom ili ograničenom mogućnošću kretanja često osećaju da su isključene iz tog sveta.

Međutim, shinrin-yoku nudi potpuno drugačiju paradigmu. Ne samo da ne zahteva hodanje, već u ovoj praksi važi jedno predivno, biološko pravilo: što ste statičniji, to su efekti snažniji i bolji. Da biste apsorbovali sve lekovite benefite šume, nije vam potrebna nikakva mobilnost. Šuma ne traži od vas akciju, ona traži samo vaše prisustvo. Dovoljno je da samo sedite okruženi drvećem, u invalidskim kolicima na nekom šumskom proplanku, ili jednostavno da ležite negde u prirodi. Potrebno je samo da imate nekoga pored sebe zbog minimalne logistike.

Dok vi potpuno mirujete, šuma oko vas neprestano radi za vas. Vaše telo, bez ijednog jedinog napravljenog koraka, i dalje nepogrešivo upija fitoncide. Vaša pluća se i dalje pune vazduhom bogatim negativnim jonima. Vaš nervni sistem se automatski balansira dok slušate šuštanje lišća i ptice, a vaše oči se odmaraju upijajući fraktalne oblike krošnji. Zapravo, miran i statičan položaj samo produbljuje to fantastično senzorno stapanje i omogućava telu da brže pređe u onaj regenerativni režim.

Zato uvek ohrabrujemo ljude: priroda ne postavlja fizičke norme i ne diskriminiše. Njena lekovitost se nesebično, u punom kapacitetu, daje svakome ko joj dopusti da mu priđe.

 

Prirodni pozdrav,

Dragan K.