Bosonoga staza

 

POSLE ČITANJA OVOG TEKSTA, HITNO PRONAĐETE ZELENU TABLU ISPOD VISOKIH LIPA

BOSONOGA STAZA

Frictio pedum per ambulationem

Ukoliko ste napeti i pod stresom ili jednostavno želite da se dodatno opustite, preporučujem vam hajking masažu stopala. Pomoćiću vam da kompletnu masažu obavite potpuno besplatno. 🙂

Masaža stopala (pedum frictio) je jedna od najprijatnijih metoda opuštanja. Ukoliko se svakodnevno borite sa stresom i osećate da vam je celo telo često napeto, priuštite sebi uživanje koje donosi šetnja bez obuće. Ona je odlična prevencija napetosti, pa samim tim i nekih zdravstvenih problema koje prouzrokuje stres.

RELAKSACIJA

Naše telo i čitav organizam, prijatan dodir bosih stopala sa tlom doživljavaju kao „poziv na opuštanje“. Najpre uživa koža stopala, koja preko akupunkturnih tačaka daje signale drugim organima da se opuste. Puls postaje ravnomeran, umiruje se disanje, krvni pritisak ne oscilira, smanjuje se nivo hormona stresa i najzad – zamislite, opuštaju se mišići.

Takođe, hajking masaža stopala podiže nivo serotonina, poznatog i pod nazivom „hormon sreće“, koji pozitivno utiče na naše raspoloženje.

PREVENCIJA STRESA

Medicinski je dokazano da Frictio pedum per ambulationem smanjuje nivo stresa, a samim tim sprečava pojavu zdravstvenih problema kao što su povišen krvni pritisak, srčana aritmija, anksioznost, problemi sa varenjem, nesanica, sindrom hroničnog umora itd.

Intenzivnija hajking masaža značajno poboljšava krvnu i limfnu cirkulaciju, što omogućava bolji protok kiseonika i hranljivih materija u sva tkiva i organe.

Istraživanja italijanskog instituta Camminare su pokazala, da se i do nekoliko puta postižu bolji efekti ove drevne masaže, ukoliko je praktikujete bez obuće, ma koliko ona bila udobna.

Hajking masažu su redovno praktikovali i stari Rimljani u svojim vrtovima.

I ne samo oni, u starim antičkim spisima takođe nalazimo pojam specifičnih vežbi tela, τρίψις ποδῶν διὰ βαδίσματος, što doslovno znači masiranje stopala pri hodanju.

BOSONOGI STOICI

Antički filozofi su većinu vremena provodili bosonogi. Najpoznatiji među njima su bili predstavnici stoičke škole, a posebno se isticao njen osnivač Epiktet: “Šetnja je prilika za usklađivanje uma i tela, mesto gde se praktikuje prisutnost i prihvatanje”.

Senekino delo Pisma Luciju smatra se jednim od najznačajnijih dela stoicizma i nudi dubok uvid u stoičku filozofiju primenjenu na svakodnevni život. Sledeći Epiktetovu misao o šetnji, Seneka u svom XXVIII pismu o putovanju kao leku protiv nezadovoljstva, razmatra kako putovanje samo po sebi ne može izlečiti duševno nezadovoljstvo, ako čovek ne promeni i sebe. U tom kontekstu, šetnju je video kao suprotnost besciljnim lutanjima, misleći na važnost unutrašnje promene a ne promene okoline. Seneka sugeriše da je i šetnja putovanje, ali sa ciljem, putovanje u nas same. Ilustracija Seneke i Lucija:

Ma koliko Epiktet mudro govorio o šetnji bez obuće, inspiraciju je ipak našao u svojim starijim uzorima, Platonu i Sokratu. O bosonogosti kao stilu života, najslikovitije govori poznata ilustracija Odbrane Sokratove. Sam Sokrat je govorio, da bar jedan ceo dan u sedmici, mudar čovek treba provovesti bosonog.

 

I NA KRAJU

Obuća često sadrži štetne hemikalije poput formaldehida, ftalata i teških metala koje se kroz kožu mogu apsorbovati u organizam i dugoročno oštetiti jetru, bubrege i krvotok. Posebno je problematično što je stopalo nervno čvorište organizma, pa njegovo sputavanje veštačkim materijalima i neprirodnim oblikom obuće može narušiti funkciju čitavog tela.

A SADA, TRAŽITE OVU TABLU!