Milica Stojadinović

Prvi put kada smo došli u Vrdnik posetili smo manastir Ravanicu i spomenik Milice Stojadinović, prelepe srpske pesnikinje. Gledali smo u bistu i divili se lepoti ove žene. Pitali smo se kako je neko ko je rođen daleke 1828.godine mogao da bude tako lep i tako darovit. Nije čudo što su je nazivali Fruškogorskom vilom.

Mi smo joj posvetili ovaj kutak Fruške Gore, sa potočićem koji je Milica Stojadinović u svojoj pesmi učinila čarobnim, a mi ove stihove prisvojismo kao putokaz duši do ovog lepog mesta koje nazvasmo “Brvnarice od Milice”.

Svud tišina, samo potok
Kroz travicu što žubori,
Ispod tamni senki drva
Sa šuštanjem lisća zbori.

Srce! tu je mesto za te,
Ne razumu tebe ljudi;
Tvoja topla k rodu pjesna
Samo zlobu sveta budi.

Slušaj kako potok teče,
Pogle’ kako nebo blista!
Amo srce, nisu za svet
Ova tvoja čuvstva čista.

Pozovite nas
Gde smo