Manastir Beočin, prelep je!
Manastir Beočin, prelep je!
Manastir Beočin: Kao i uvek, polazna tačka je Platan. Seli smo u auto i stigli do vidikovca Brankovac sa kog se vidi ceo Novi Sad. Panorama je neverovatna.
Manastir Beočin sa manastirskom crkvom posvećenom prazniku Vaznesenja Hristovog, nalazi se na obodu Fruške Gore u istoimenom mestu.
Nema pouzdanih podataka o vremenu osnivanja manastira. Prvi put se pominje u turskim dokumentima 1566-1567. godine, kada je imao malu jednobrodnu crkvu.
Sa Brankovca sam krenuo ka šumi i pratio sam znakove na drvetu, srce u belom krugu. Išao sam u pravcu suprotnom od Zmajevca.
Nije trebalo puno pešačiti i naisao sam na uzanu stazu kroz travu koje je vodila ka asfaltiranom putu. Tu sam sišao sa staze markirane crvenim srcem. Kada sam došao do asfaltiranog puta, sa druge strane je bila staza koja je vodila dole u šumu. Prilično široka staza kojom mogu i traktori da se krecu.
Sve do manastira Beočin staza vodi nizbrdo. Na jednom mestu sam naišao na raskrsnicu dva puta. Put na desno je bio obeležen crvenim srcem, međutim tu sam prestao da pratim označenu stazu i nastavio stazom koja vodi na levo.
I ubrzo sam stigao. Manastir Beočin je prelep.
Ovaj auto bih rado sklonio ispred manastira, očigledno mu tu nije dobro mesto za parkiranje, ali ja sam mali i nemam super moći. Ali da kojim slučajem imam, automobil bih premestio na parking.
Ovo je bio jedan lagani i lep hajking. Preporučujem ga jer nije previše zahtevan a veoma je lep. Povratak nazad do Brankovca je druga priča, koju ću vam takođe ispričati.
